Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bankomati". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Smer: Preduzetnički menadžment

Predmet: Preduzetničke inovacije

SEMINARSKI RAD

Bankomati

Prof.dr Branimir Inić       Biljana Glavinić 176/09

Mr.Aleksandar Damnjanović       Milena Nikolić 250/09

Sadržaj

Uvod 3

Istorija 4

Finansijska mreža 5

Globalna upotreba 6

Hardver 6

Softver 6

Sigurnost          7

Zaključak          8

Literatura           9

Uvod

Automatski brojač novca (ATM) ili automatsko bankarske mašine (ABM) su kompijuteski telekomunikacioni uređaji koji omogućavaju klijentima finansijske institucije sa pristupom finansijske transakcije u javnom prostoru bez prisustva blagajnika banke. Na najsavremenijim bankomatima kupac je identifikovan po umetanju plastične bankomat kartice sa magnetnom trakom ili plastične SMART kartice sa čipom, koji sadrži jedinstveni broj kartice i neke informacije o bezbednosti, kao što je npr. datum isteka. Identitet se obezbeđuje od strane korisnika unosom ličnog identifikacionog broja (PIN).

Korišćenjem bankomata, korisnici mogu pristupiti svojim računima u bankama kako bi podigli gotovinu i proverili njihove račune kao i kupovinu kredita za mobilne telefone. Ako je valuta koju povlačite iz bankomata različita od valute iskazane na bankovnom računu (npr.povlačenje japanskog jena sa bankovnog računa koji sadrži američki dolar), novac će biti konvertovan po najvišem kursu. Akle bankomati često pružaju najbolji mogući kurs za strane putnike i veoma dobro se koriste u ovu svrhu.

Bankomati su poznati pod raznim drugim imenima uključujući i automatizovana mašina za transakcije, automatske bankarske mašine, novac mašina, mašina banka, cash machine, hole–in-the-wall (rupa u zidu), bankomat (u raznim zemljama Evrope i Rusije).

Ukidanjem kreditne funkcije čeka, povećava se mogućnost korišenja kreditnih kartica koje nisu do sada na pravi način promovisane od strane naših banaka, koje će u buduće morati na sebe da preuzmu kreditiranje građana direktno kroz kreditne kartice i potrošačke kredite. Sa druge strane, građani su prema tvrdnjama nadležnih, prihvatili karticu kao alternativni način plaćanja, ali mnogima još u potpunosti nisu jasne razlike između čeka i kartice, ali i prednosti kartica i mogućnosti korišćenja različitih vrsta platnih kartica. U tom pravcu neophodna je i edukacija stanovništva, ali i banaka i njihovih službenika.

Slika 1: Logoi najpotnatijih svetskih kartica

Istorija

Ideja samousluživanja stanovništva razvijena kroz nezavisnost i napore Japana, Švedske, SAD – a i Velike Britanije. U SAD, Luther George Simjian je pogrešno dodeljen razvoj, izgradnja prve bankomat mašine.

Nema dokaza da je Simjian radio na ovom uređaju pre 1959 godine, dok nije 132 patent prvi put podneo 30. juna 1960 godine i dobio 26. februara 1963. Napraviti ovaj aparat koji se zove bankograf, odloženo je na nekoliko godina. Ovo je delom i zbog Simjian's Reflectone Electronic Inc koji postaje univerzalni korporacijski pobednik.

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]